IZ BAŠTE ILI IZ ZAMRZIVAČA: Naučnici potvrdili koje povrće i voće su zdraviji

Smrznuto voće i povrće hranljivo je kao i sveže, čak u nekim slučajevima pokazuje se da je i zdravije od sveže ubranog, utvrdilo je više naučnih studija. Hranljivi sadržaj svežeg voća i povrća počinje da se pogoršava od trenutka kada se ubere. To znači da, do trenutka kada završe na našoj trpezi, iako mislimo da ćemo uživati u njihovom punom nutritivnom sadržaju, to često nije slučaj.

Neke hranljive materije, kao što je vitamin C, smatraju se toplotno “labilnim”, što znači da hranljivi sastojci mogu nestati tokom procesa kuvanja.

Ranije se verovalo da smrznuto voće i povrće sadrže nižu nutritivnu vrednost u poređenju sa svežim, jer su neophodni vitamini i minerali oštećeni tokom procesa zamrzavanja. Međutim, današnje nove tehnologije koje uključuju blanširanje pre stavljanja u proces smrzavanja znatno poboljšavaju zadržavanje hranljivih materija u smrznutom voću i povrću.

Nikako ne treba zaboraviti da i sveži proizvodi gube esencijalne hranljive materije. Određeno povrće, kao što je npr. grašak, gubi nešto više od 50 procenata sadržaja vitamina C tokom prvih 24 do 48 sati nakon branja.

Nekoliko istraživanja sprovedeno je već da bi ukazali na to da sadržaj hranljivih sastojaka u svežem i zamrznutom proizvodu, bilo da je u pitanju voće ili povrće, nije toliko različit kako se ranije mislio. Studija koju su izvodili istraživači Univerziteta u Kaliforniji otkrili su da određene smrznute namirnice mogu biti zdravije od svežih. U okviru ove studije istraživački tim je ispitao osam različitih vrsta svežeg i smrznutog voća i povrća, uključujući kukuruz, brokoli, spanać, šargarepu, grašak, boraniju, jagodu i borovnicu, pa su procenili njihov nutritivni sadržaj. Rezultati su pokazali neznatne razlike u hranljivoj vrednosti između ovih svežih i zamrznutih namirnica.

Štaviše, istraživači su primetili da su smrznuti kukuruz, boranija i borovnica imali veći sadržaj vitamina C u poređenju sa svežim. Takođe, smrznuti brokoli imao je veći nivo riboflavina od njegovog svežeg pandana, dok je sveži grašak imao veću količinu ovog dela kompleksa vitamina B nego zamrznuti grašak. Pored toga, stručnjaci nisu primetili značajnu razliku između svežeg i zamrznutog voća i povrća u pogledu sadržaja vlakana. Nivoi esencijalnih minerala kao što su magnezijum, kalcijum, cink i gvožđe takođe se ne razlikuju kod svežih i zamrznutih proizvoda.

Drugo istraživanje koje su sproveli naučnici sa Instituta za istraživanje hrane takođe je pokazalo da zamrznuta hrana zaista može sadržati više hranljivih materija od sveže, jer može trajati i do dve nedelje duže za kupovinu ili kuvanje. Istraživači su istakli da je svež grašak izgubio oko 45 odsto hranljivih materija nakon 16 dana. Studija je takođe pokazala da je u istom periodu karfiol izgubio 25 odsto hranjivih materija, a šargarepa do 10 procenata.

Izvor: stil.kurir.rs